Kompromis je moguć i potreban, ali samo do jedne granice. Kad se napravi kompromis po ključnim pitanjima, onim koja se tiču tvoje duše, onda gubiš i smisao zašto živiš – kaže poznati reditelj, scenarista i glumac Nikola Pejaković.
Nikola Pejaković sa porodicom živi u Banjaluci, od 2009. stalno je zaposlen kao reditelj u Narodnom pozorištu Republike Srspke, a nakon duže pauze vratio se u Beograd kako bi u novoj sezoni “Lekart centra” predavao na programu Scenario i kreativno pisanje.
– Nikad nisam ni prestao da živim u Beogradu, izbivao jesam, ali sam duhovno uvek bio prisutan i pokušavao da održim tu vezu živom. Čovek koji ima mogućnost da u različitim sredinama iskušva svoje ideje, o njima razgovara, bogat je čovek – kaže Pejaković.
Pejaković iza sebe ima brojna ostvarenja na polju glume (“Lepa sela lepo gore”…), režije za pozorište i televiziju i pisanja scenarija u filmovima i serijama, poput, “Vratiće se rode”, “Složna braća”, “Rat uživo” i “Ustanička ulica”.
– Istina je da sam scenarija pisao po narudžbini. Te neke ideje koje imam i čekaju da se oplode, saopštim, i ako su one zgodne, onda počnem da radim na njima. To je igra slučaja i tako sam radio. Međutim, neke scenarije i ideje sam, istina vrlo malo, prvo pisao pa onda tek nudio. Dobar deo vremena sam proveo kao skrip doktor, možda je to folirantska kovanica, ali to samo znači da sam deo vremena provodio čitajući tuđe scenarije i pronalazio puteve kako da se reše određeni problemi jer autori ili vlasnici nisu bili zadovoljni. Dakle, učestvovao sam u toj vrsti dijagnostikovanja problema i davao predloge – objašnjava Pejaković.
I sada radi na nekoliko projekata, ali koji još nisu u fazi da se o njima kaže više, a scenario na koji je najviše ponosan su epizode za seriju “Vratiće se rode” jer kaže uspeo je da najbolje ispeče kolač koji je mesio.
– Tu su bila dva faktora presudna, bio sam vrlo fokusiran i tačno sam znao kako to treba da izgleda. I treći faktor je bio to što producenti nisu imali dovoljno vremena da čitaju i da diskutujemo, već su epizode kao takve odlazile u realizaciju. Nije bilo puno babica a kilava deca, već jedna babica i jedno dete – dodaje Pejaković.
Za novu sezonu u Narodnom pozorištu Republike Srpske postoji ideja da radi praizvedbu teksta Nebojše Romčevića.
– U pitanju je novi tekst jednog od najplodnijih i najboljih živih dramskih pisaca. Čast mi je da sam dobio taj tekst i da će banjalučko pozorište moći sa njim da izađe. Sa predstavom “Ožalošćena porodica”, koju sam radio prošle godine, pozorište je po drugi put u svojoj 80 godina dugoj istoriji bilo na Sterijom pozorju. Specijalne veze koje postoje između Republike Srpske i Srbije trebalo bi da budu iskorišćene do kraja, da saradnja dostigne nivo koji bih mogao nazvati usijanje. Zato su nam potrebni novi ljudi i novi razgovori, a za mene su Beograd i Banjaluka i jedan kulturni i jedan politički prostor – zaključuje Pejaković.